Gnojna angina

Šta je gnojna angina

Gnojna angina, poznata i kao akutni gnojni tonzilitis, predstavlja infekciju krajnika uzrokovanu najčešće bakterijama, poput streptokoka grupe A (Streptococcus pyogenes). Sinonimi za ovaj medicinski termin uključuju latinski izraz tonsillitis purulenta i engleski izraz purulent tonsillitis. U narodu se koristi i izraz „gnoj na krajnicima“ ili „angina grla“.

Uzroci gnojne angine

Gnojna angina je najčešće bakterijskog porekla, iako može biti izazvana virusima. Među najčešćim uzrocima su:

1. Bakterije:
   • Streptococcus pyogenes (streptokok grupe A).
   • Staphylococcus aureus.
2. Virusi:
   • Epstein-Barr virus.
   • Adenovirusi.
3. Faktori rizika:
   • Slab imunitet.
   • Izloženost bolesnim osobama (kako se prenosi gnojna angina).
   • Pušenje i konzumiranje hladnih napitaka.

Simptomi gnojne angine

Simptomi gnojne angine su izraženi i često teški, uključujući:

• Visoku telesnu temperaturu (38–40 °C).
• Gnojne naslage na krajnicima.
• Otežano gutanje i bol u grlu.
• Uvećane limfne ane limfne \u017lezde na vratu.
• Glavobolju, malaksalost i gubitak apetita.

Gnojna angina kod dece

Kod dece je gnojna angina posebno česta i može izazvati ozbiljne komplikacije ako se ne leči pravilno. Specifične karakteristike su:

• Veća sklonost visokoj temperaturi i febrilnim konvulzijama.
• Učestala povezanost sa upalom srednjeg uva ili sinusa.
• Nevoljnost prema hrani zbog bola u grlu.

Gnojna angina kod odraslih

Kod odraslih, gnojna angina može biti praćena iscrpljenošću i sekundarnim infekcijama. Faktori rizika uključuju:

• Hronične bolesti (npr. dijabetes).
• Pušenje i konzumacija alkohola.
• Izlaganje stresu.

Dijagnostika gnojne angine

Dijagnoza gnojne angine je od suštinskog značaja za adekvatno lečenje. Postupak dijagnostike obuhvata:

1. Klinički pregled:
   • Lekar pregleda krajnike i okolna tkiva kako bi identifikovao prisustvo gnojnih naslaga, crvenila ili uvećanih limfnih anih limfnih \u017lezda.
2. Bris grla:
   • Ova metoda omogućava preciznu identifikaciju uzročnika (najčešće streptokoka grupe A) putem mikrobiološke analize.
3. Krvna slika:
   • Povećan broj leukocita i ubrzana sedimentacija eritrocita ukazuju na prisustvo infekcije.
4. Brzi antigenski test:
   • Ovaj test može brzo potvrditi prisustvo streptokokne infekcije.
5. Diferencijalna dijagnoza:
   • Važno je isključiti druge uzroke bola u grlu, poput mononukleoze ili virusnog faringitisa.

Kako se leči gnojna angina?

Lečenje gnojne angine zavisi od uzroka:

• Antibiotici:
  • Penicilin (najčešće preporučen).
  • Amoksicilin sa klavulanskom kiselinom.
  • Za alergične pacijente: eritromicin ili azitromicin.
• Simptomatska terapija:
  • Analgetici i antipiretici (paracetamol, ibuprofen).
  • Grgljanje antiseptičkih rastvora.
  • Unos dovoljno tečnosti i meke hrane kako bi se olakšalo gutanje.

Koji je najbolji antibiotik za gnojnu anginu?

Najbolji antibiotik za gnojnu anginu zavisi od uzročnika, individualne zdravstvene situacije pacijenta i otpornosti bakterija na određene lekove. Standardno, penicilin se smatra prvim izborom za lečenje gnojne angine izazvane streptokokom grupe A (Streptococcus pyogenes). Detaljan pregled vrsta antibiotika, njihove prednosti, mane i izbor objašnjen je u nastavku:

1. Penicilin

• Prednosti:
  • Vrlo efikasan protiv streptokoka grupe A.
  • Siguran i jeftin.
  • Retko izaziva otpornost bakterija.
• Mane:
  • Alergijske reakcije (kod oko 10% pacijenata).
  • Ne pokriva atipične uzročnike (npr. Mycoplasma pneumoniae).
• Upotreba:
  • Najčešće se daje u obliku injekcija ili tableta tokom 10 dana.

2. Amoksicilin sa klavulanskom kiselinom

• Prednosti:
  • Šira spektralna aktivnost od penicilina.
  • Efikasan protiv bakterija koje proizvode beta-laktamazu.
• Mane:
  • Viša cena.
  • Veća verovatnoća neželjenih efekata kao što su gastrointestinalni problemi.
• Upotreba:
  • Koristi se kod pacijenata koji nisu reagovali na penicilin.

3. Makrolidi (Eritromicin, Azitromicin, Klaritromicin)

• Prednosti:
  • Alternativa za pacijente alergične na penicilin.
  • Efikasni protiv atipičnih uzročnika.
  • Azitromicin omogućava kraće trajanje terapije (3–5 dana).
• Mane:
  • Veća otpornost bakterija na eritromicin u nekim regionima.
  • Mogu izazvati poremećaje u radu gastrointestinalnog trakta.
• Upotreba:
  • Preporučuju se kada je prisutna alergija na beta-laktamske antibiotike.

4. Cefalosporini (Cefadroksil, Cefuroksim, Ceftriakson)

• Prednosti:
  • Širok spektar delovanja, uključujući streptokoke i neke otporne bakterije.
  • Niža stopa otpornosti u poređenju s makrolidima.
• Mane:
  • Mogućnost unakrsne reakcije kod pacijenata alergičnih na penicilin.
  • Viša cena od penicilina.
• Upotreba:
  • Preporučuju se u težim slučajevima ili kod otpornih infekcija.

5. Klindamicin

• Prednosti:
  • Efikasan protiv streptokoka grupe A i anaerobnih bakterija.
  • Koristi se kod težih infekcija ili kod pacijenata sa ponavljajućim anginama.
• Mane:
  • Veći rizik od razvoja pseudomembranoznog kolitisa (Clostridium difficile infekcije).
• Upotreba:
  • Rezervisan za specifične slučajeve kada drugi antibiotici nisu efikasni.

Kako odabrati najbolji antibiotik za gnojnu anginu?

• Bris grla i mikrobiološka analiza: Omogućavaju identifikaciju uzročnika i određivanje osetljivosti na antibiotike – antibiogram.
• Alergije pacijenta: Ako postoji alergija na penicilin, preporučuju se makrolidi ili cefalosporini.
• Težina simptoma: Kod teških slučajeva ili komplikacija, koriste se cefalosporini ili klindamicin.
• Otpornost bakterija: Lokalni podaci o otpornosti pomažu u izboru adekvatnog leka.

Kombinovanjem tačne dijagnoze, podataka o pacijentu i mikrobioloških analiza, može se odabrati najefikasniji antibiotik za gnojnu anginu. Uvek je važno završiti celokupnu terapiju kako bi se izbegao razvoj otpornosti bakterija.

Komplikacije gnojne angine

Nelečena gnojna angina može izazvati ozbiljne komplikacije:

• Reumatska groznica.
• Akutni glomerulonefritis.
• Parafaringealni apsces.
• Sepsa (u ekstremnim slučajevima).

Zaključak: 5 ključnih tačaka

1. Pravovremena dijagnoza i lečenje su ključni.
2. Penicilin je najefikasniji antibiotik za bakterijsku gnojnu anginu.
3. Simptomatska terapija olakšava tegobe i ubrzava oporavak.
4. Prevencija se postiže jačanjem imuniteta, npr. Immunogol kapsulama.
5. Obavezno se obratite lekaru kod težih simptoma.

FAQ o gnojnoj angini

1. Šta je gnojna angina?
   • Infekcija krajnika, obično bakterijska, sa simptomima poput bola u grlu i gnoja na krajnicima.
2. Koji je najbolji antibiotik za gnojnu anginu?
   • Penicilin je prvi izbor, ali se koriste i makrolidi za alergične pacijente.
3. Kako se prenosi gnojna angina?
   • Direktnim kontaktom ili kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem).
4. Koji su najčešći simptomi gnojne angine?
   • Bol u grlu, gnoj na krajnicima, visoka temperatura i otežano gutanje.
5. Kako jačati imunitet nakon gnojne angine?
   • Koristite dodatke ishrani poput Immunogol kapsula, uz zdravu ishranu i odmor.
6. Da li je gnojna angina opasna?
   • Ako se ne leči, može izazvati komplikacije poput reumatske groznice i apscesa.

Ograničenje odgovornosti

Sadržaj ovog članka služi isključivo u informativne i edukativne svrhe i ne predstavlja medicinski savet. Pre primene bilo kog preparata savetujemo da se konsultujete sa lekarom ili drugim kvalifikovanim stručnjakom za zdravlje. Autor i izdavač ovog članka nisu odgovorni za bilo kakve neželjene posledice koje mogu proizaći iz primene informacija predstavljenih ovde