Bol u kolenu

Bol u kolenu

Bol u kolenu varira od blagog do intenzivnog i može uticati na vašu sposobnost da obavljate svakodnevne aktivnosti. Može biti prolazan ili dugotrajan, zavisno od uzroka. Učestalost i verovatnoća pojave bola u kolenu rastu sa godinama, ali ni mladi nisu imuni na ovaj problem.
Bol u kolenu nije samo simptom, to je signal vašeg tela da nešto nije u redu. Može biti prolazan rezultat manje povrede ili simptom dugotrajnijeg stanja. Statistički podaci govore da skoro svako od nas može očekivati neki oblik bola u kolenu tokom života. 

Svakako najvažnija pitanja su šta tačno uzrokuje ovaj bol? I još važnije, šta možemo učiniti povodom toga?

Kad i zašto se javlja bol u kolenu i kome najčešće

Bol u kolenu ne diskriminiše – pogađa mlade, stare, aktivne sportiste i one koji nisu fizički aktivni. Međutim, određene grupe ljudi su pod većim rizikom. Poremećaji poput osteoartritisa su češći kod starijih osoba, dok su mlađi i sportisti skloniji povredama zbog prekomernog opterećenja. Znati kada tražiti pomoć ključno je za efikasno rešavanje problema.

Faktori rizika za bol u kolenu

Bol u kolenu može biti rezultat mnogih faktora, od povreda do hroničnih bolesti. Pogledajmo neke od najčešćih faktora rizika koji mogu povećati verovatnoću pojave bola u kolenu:

1. Starost: Rizik od razvoja gonartroze tj.- oštećenja gubljenja hrskavice kolena jednog od glavnih uzroka bola u kolenu, raste sa godinama. Sa starošću, opšta otpornost tkiva na povrede se smanjuje, što povećava rizik od bolova i povreda.

2. Prekomerna težina i gojaznost: Višak kilograma stavlja dodatni pritisak na kolena prilikom svakodnevnih aktivnosti kao što su hodanje, penjanje stepenicama ili trčanje. Ovo može dovesti do prekomernog trošenja hrskavice i razvoja osteoartritisa.

3. Nedostatak fizičke aktivnosti: Slabi mišići oko kolena mogu povećati rizik od povreda. Redovna fizička aktivnost jača mišiće koji podržavaju koleno, smanjujući time šanse za povrede.

4. Prethodne povrede: Osobe koje su prethodno povredile koleno, bilo da su u pitanju prelomi kolena ili manje traume npr. posebno sportisti, imaju veći rizik od razvoja problema s kolenom kasnije u životu.

5. Neki sportovi: Sportovi koji zahtevaju puno trčanja, skakanja, brze promene pravca ili direktnog kontakta sa drugim igračima, kao što su fudbal, košarka, skijanje i tenis, povećavaju rizik od povreda kolena.

6. Profesionalne aktivnosti: Poslovi koji zahtevaju dugotrajno klečanje, čučanje ili podizanje teških tereta mogu povećati rizik od problema s kolenima

7. Genetska predispozicija: Osobe čiji su članovi porodice imali probleme s kolenima ili osteoartritis mogu imati veći rizik od razvoja sličnih problema.

8. Pol: Žene, posebno nakon menopauze, imaju veći rizik od razvoja osteoartritisa u kolenu nego muškarci.

9. Anatomske anomalije: Osobe s određenim strukturnim anomalijama, kao što su nepravilni položaji nogu (npr. X noge ili O noge), mogu imati veći rizik za bol u kolenu.

Kako sebi da pomognemo ako imamo bolu kolenu

Ako ste osetili bol u kolenu, postoje brojni koraci samopomoći koje možete preduzeti kako biste ublažili simptome i poboljšali svoje stanje. Najpre, važno je smanjiti opterećenje na zahvaćeno područje. Odmor, led, kompresija i elevacija (RICE metoda) mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Evo nekoliko efikasnih strategija:

1. Odmor: Ograničite aktivnosti koje opterećuju vaše koleno. Dajte mu vreme da se oporavi, izbegavajući sportove i vežbe koje mogu pogoršati bol.

2. Led: Primena leda na bolno koleno može pomoći u smanjenju upale i bolova. Koristite pakovanja leda ili smrznuto povrće umotano u peškir, primenjujte 15-20 minuta nekoliko puta dnevno.

3. Kompresija: Koristite elastični zavoj ili specijalizovane ortoze za koleno koje će pružiti dodatnu podršku i pomoći u smanjenju otoka.

4. Elevacija: Držite povređeno koleno podignuto iznad nivoa srca kada god je to moguće. Ovo može pomoći u smanjenju oticanja.

5. Lekovi protiv bolova: Over-the-counter (OTC) lekovi protiv bola u zglobovima analgetici, kao što su ibuprofen -brufen i sl. mogu pomoći u ublažavanju bolova i upale. takopđe prirodni gelovi kao što je ORTHOGOL gel mogu da pruže bezbedno olakšanje tegoba. Uvek se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete sa upotrebom bilo kog leka.

6. Vežbe jačanja i istezanja: Lagane vežbe za jačanje mišića koji podržavaju koleno mogu pomoći u ublažavanju bola i sprečavanju budućih povreda. Fokusirajte se na vežbe za kvadricepse, zadnju ložu i mišiće potkolenice. Istezanje takođe može poboljšati fleksibilnost i smanjiti napetost u kolenu.

7. Masaža: Nežna masaža oko kolena može pomoći u poboljšanju cirkulacije i ublažavanju bolova.

8. Izbegavanje određenih aktivnosti: Izbegavajte aktivnosti koje dodatno opterećuju koleno, kao što su čučnjevi, dugotrajno stajanje na tvrdoj podlozi, ili nošenje teških predmeta.

9. Dijetalne promene i suplementi: Određene promene u ishrani mogu pomoći u smanjenju upale, kao što je povećan unos proverenih suplemenata npr. ORTHOGOL kapsule može olakšati tegobe i ubrzati oporavak.

10. Adekvatna obuća: Nošenje obuće koja pruža dobru podršku može pomoći u smanjenju pritiska na koleno.

Pre nego što preduzmete bilo kakve korake samopomoći, posebno ako se bol ne smanjuje ili ako imate ozbiljnije simptome, bitno je da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom kako biste dobili pravilnu dijagnozu i savet.

Kada se treba obratiti lekaru za bol u kolenu

Obratite se lekaru ako bol u kolenu traje duže od nekoliko dana, ako je praćen otokom, crvenilom ili ako niste u mogućnosti da se oslonite na nogu. Takođe, hitna medicinska pomoć je potrebna ako koleno izgleda deformisano ili ako ste doživeli direktan udarac u koleno.

Kada je reč o bolu u kolenu, važno je razlikovati prolazne, manje tegobe od ozbiljnijih stanja koja zahtevaju stručnu medicinsku pomoć. Bol u kolenu može biti posledica različitih uzroka, uključujući povrede, degenerativne promene, upale i infekcije. Evo nekoliko situacija kada je preporučljivo obratiti se lekaru:

1. Ako bol u kolenu ne prolazi ili se pogoršava: Ako bol traje više od nekoliko dana i ne pokazuje znake poboljšanja uprkos primeni mera samopomoći (odmor, led, kompresija, elevacija), trebalo bi da posetite lekara.

2. Ako ste doživeli oštar bol ili čuli zvuk ‘pucanja’ u kolenu prilikom povrede: Ovo može biti znak ozbiljne povrede, kao što je pucanje ligamenata, povreda meniskusa ili čak fraktura kosti.

3. Ako koleno izgleda otečeno, deformisano ili ne možete da ga pomaknete: Vidljive deformacije, ekstremna otežanost pokreta ili potpuna nemogućnost korišćenja kolena su znaci koji zahtevaju hitnu medicinsku pažnju.

4. Ako imate otečeno koleno ili znake infekcije (crvenilo, toplota, groznica): Otekline koje se pojave brzo, posebno ako su praćene crvenilom i povišenom temperaturom kože oko kolena ili opštom groznicom, mogu ukazivati na infekciju ili drugo ozbiljno stanje.

5. Ako bol u kolenu značajno utiče na vašu svakodnevnu aktivnost: Ako bol u kolenu ometa hodanje, spavanje ili obavljanje osnovnih aktivnosti, važno je potražiti savet lekara.

6. Ako čujete zvukove prilikom pokreta kolena: Pucketanje, škljocanje ili brušenje unutar zgloba kolena prilikom pokreta može ukazivati na probleme sa hrskavicom ili meniskusom, što zahteva pregled ortopeda.

7. Ako imate poznato medicinsko stanje koje može uticati na kolena: Osobe sa postojećim stanjima, poput reumatoidnog artritisa ili osteoartritisa, trebalo bi redovno da komuniciraju sa svojim lekarom o bilo kakvim novim ili pogoršanim simptomima.

Odlazak lekaru omogućava preciznu dijagnozu problema putem ortopedskog pregleda, rendgenskih snimaka, MRI-a ili drugih dijagnostičkih procedura. Na osnovu dijagnoze, lekar može preporučiti odgovarajući tretman koji može uključivati lekove, fizikalnu terapiju, injekcije ili, u nekim slučajevima, hirurški zahvat. 

Zašto nastaje bolu kolenu: Najčešći uzroci

Bol u kolenu je česta pojava koja može proizlaziti iz različitih uzroka, varirajući od akutnih povreda do hroničnih stanja. U nastavku su navedeni najčešći uzroci bola u kolenu:

1. Povrede ligamenata: Jedan od najčešćih uzroka bola su povrede ligamenata, uključujući prednji ukršteni ligament (ACL), zadnji ukršteni ligament (PCL), i ligamente koji spajaju butnu i potkolenicu sa strane (medijalni i lateralni kolateralni ligamenti). Povrede se obično događaju tokom aktivnosti koje zahtevaju brze promene pravca, skokove ili kontakt sa drugim igračima.

2. Oštećenje meniskusa: Meniskus je hrskavica u kolenu koja deluje kao amortizer između kostiju. Oštećenje može nastati zbog degeneracije povezane sa starenjem ili kroz povrede prilikom okretanja kolena dok je pod opterećenjem.

3. Artritis: Postoji nekoliko tipova artritisa koji mogu zahvatiti koleno, uključujući osteoartritis (degenerativni artritis koji se javlja sa starenjem), reumatoidni artritis (autoimuna bolest koja može zahvatiti kolena) i giht (koji nastaje kada se kristali mokraćne kiseline akumuliraju u kolenu).

4. Tendinitis: Tendinitis kolena je upala ili iritacija tetive, često izazvana prekomernim korišćenjem. Najčešći je kod osoba koje učestvuju u aktivnostima sa mnogo trčanja i skakanja.

5. Burzitis: Burze su male vrećice ispunjene tečnošću koje smanjuju trenje između tkiva kolena. Burzitis nastaje kada se ove vrećice upale, obično kao rezultat ponavljanih aktivnosti koje izazivaju pritisak na koleno.

6. Izliv krvi u zglob: Može nastati zbog povrede kolena, što rezultira bolom i oticanjem. Krv se akumulira u zglobnom prostoru kolena, izazivajući otežanu pokretljivost.

7. Frakture: Lom kosti oko kolena, uključujući patele (čašicu), može izazvati oštar bol u kolenu. Frakture su obično rezultat direktnih udaraca na koleno ili ozbiljnih padova.

8. Patelofemoralni bolni sindrom: Takođe poznat kao „trkačko koleno,“ ovaj sindrom uzrokuje bol oko prednjeg dela kolena i čašice. Najčešći je kod mladih sportista i može biti rezultat prekomernog korišćenja, slabosti mišića ili nepravilnog poravnanja kolena i čašice.

Evo još nekoliko, ređih ali mogućih uzroka koji mogu prouzrokovati bol u kolenu, 

1. Infekcije zgloba: Infekcije unutar zgloba kolena, poznate kao septički artritis, mogu izazvati jak bol, crvenilo, oticanje i povišenu temperaturu u zahvaćenom području. Ovo stanje zahteva hitno lečenje.

2. Sindrom iliotibijalne trake: Bol u spoljnom delu kolena može biti rezultat preteranog opterećenja iliotibijalne trake, dugog vlaknastog tkiva koje teče sa spoljne strane boka prema kolenu. Često se javlja kod trkača i biciklista.

3. Osteohondritis disecans: Stanje u kojem se kost i hrskavica ispod nje delimično ili potpuno odvajaju od okolnog tkiva, uzrokujući bol i potencijalnu blokadu pokreta kolena.

4. Plica sindrom kolena: Plica je preklop ili zadebljala traka unutrašnje membrane kolena koji može postati upaljena i izazvati bol ili neprijatan osećaj preskoka.

5. Loše poravnanje i mehanički problemi: Problemi sa poravnanjem nogu mogu izazvati nepravilno opterećenje na kolenu i dovesti do bola. Na primer, osobe sa problemima poput plosnatih stopala ili prekomerne pronacije mogu doživeti bol u kolenu zbog nepravilnog raspoređivanja težine kroz hod.

6. Tumori: mnogi benigni, a nažalost i maligni koštani ili drugi tumori mogu da se nađu u regiji kolena, bol je nekad jedan od simptoma i ne treba ga zanemarivati.

7. Overuse sindromi prekomerna upotreba i upala mišića: Ponavljajući stres na kolenu iz aktivnosti poput dugih šetnji, trčanja, skakanja ili čučnjeva može dovesti do prekomerne upotrebe i bolova u kolenu. Ovo može biti posebno izraženo kod osoba koje iznenada povećaju intenzitet ili trajanje svojih fizičkih aktivnosti.

8. Ciste: Bakerova cista, koja se formira iza kolena, može izazvati bol i otežati pokrete. Ciste su napunjene tečnošću i mogu biti posledica drugih problema unutar kolena, kao što je artritis.

Razumevanje uzroka bola u kolenu ključno je za odabir odgovarajuće terapije i preventivnih mera. Ukoliko doživite bol u kolenu, važno je da se obratite zdravstvenom profesionalcu koji može postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti najbolji tretman za vaše stanje.

Kako izlečiti bol u kolenima

Lečenje bola u kolenu zavisi od uzroka,ozbiljnosti stanja i opšteg zdravlja pojedinca. Terapija može uključivati lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju, injekcije kortikosteroida ili hijaluronske kiseline, pa čak i hirurške intervencije u težim slučajevima. 

Evo detaljnog pregleda različitih pristupa lečenju, od konvencionalne medicine do alternativnih terapija:

Konzervativno lečenje

Lekovi protiv bolova i protivupalni lekovi: Paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), poput ibuprofena, često se koriste za ublažavanje blagog do umerenog bola u kolenu. Za jače bolove, lekar može preporučiti jače analgetike.

Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje i povećanje fleksibilnosti mišića oko kolena mogu poboljšati stabilnost i smanjiti bol. Fizioterapeuti mogu takođe primeniti tehnike kao što su ultrazvuk, TENS (transkutana električna nervna stimulacija) i led ili toplotu za ublažavanje simptoma.

Injekcije: Kortikosteroidne injekcije mogu ublažiti upalu i bol u kolenu. Injekcije hijaluronske kiseline, poznate kao „viskosuplementacija“, mogu poboljšati podmazivanje zgloba i smanjiti trenje.

Hirurški zahvati

Artroskopija: Minimalno invazivna procedura koja se koristi za dijagnostikovanje i lečenje problema unutar kolena. Hirurg koristi malu kameru (artroskop) za pregled unutrašnjosti zgloba i popravku ili uklanjanje oštećenog tkiva.

Rekonstrukcija ligamenata: U slučaju teške povrede, kao što je pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL), može biti potrebna hirurška rekonstrukcija.

Parcijalna ili totalna zamena kolena (artroplastika): U slučajevima ozbiljnog oštećenja zgloba, posebno kod osteoartritisa, zamena kolena može biti najbolja opcija za obnavljanje funkcije i smanjenje bola.

Futurističke i regenerativne opcije

Terapija sopstvenim ćelijama i transplantacija hrskavice: Istraživanja sugerišu da neke terapije mogu podstaći regeneraciju oštećenog zglobnog tkiva, ili zameniti tkiva uzgojenim u laboratoriji. Potrebne su dalje studije da bi se ove metode  usavršile i potvrdila njihova efikasnost i bezbednost.

PRP terapija (plazma bogata trombocitima): Ovaj tretman se primenjuje već duže vremena. Uključuje ubrizgavanje sopstvene koncentrovane plazme pacijenta u zglob kolena, za šta se veruje da može podstaći prirodni proces lečenja i smanjiti upalu. U svakom slučaju treba proveriti i dobro se informisati pre razmatranja primene.

Alternativne i prirodne opcije

Akupunktura: Neki ljudi nalaze olakšanje od bola u kolenu kroz akupunkturu, metodu tradicionalne kineske medicine koja uključuje ubadanje tankih igala na specifične tačke na telu.

Suplementi: Glukozamin, hondroitin, hijaluron i npr bosvelija su popularni dodaci ishrani koji se često koriste za ublažavanje simptoma osteoartritisa, svi se u optimalnoj dozi mogu naći u ORTHOGOL kapsulama.

Gelovi , kreme i mast za bol u kolenu: Neki ljudi koriste lokalne preparate poput ORTHOGOL gela za ublažavanje bolova i upala, mada je važno proveriti sastav i preporuke pre korišćenja.

Izbor lečenja za bol u kolenu zavisi od mnogih faktora i treba ga prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Uvek je preporučljivo konsultovati se sa ortopedom koji može dati savet na osnovu najnovijih medicinskih saznanja i iskustava.

Zašto je češći bol u kolenu sa unutrašnje strane?

Bol na unutrašnjoj (medijalnoj) strani kolena često je rezultat specifičnih anatomskih i biomehaničkih faktora koji utiču na to područje. Ovaj tip bola može biti uzrokovan nizom stanja i povreda, koji se kreću od akutnih do hroničnih. Evo nekoliko ključnih razloga zašto se bol češće javlja na unutrašnjoj strani kolena:

1. Medijalni Meniskus Povrede

Medijalni meniskus je hrskavica koja deluje kao amortizer između butne kosti (femura) i potkolenice (tibije). Zbog svoje pozicije, on je podložniji povredama nego lateralni meniskus, posebno pri torziji kolena ili direktnom pritisku, što je često kod sportista. Povrede medijalnog meniskusa mogu uzrokovati bol, oticanje i ograničenu pokretljivost kolena.

2. Medijalni Kolateralni Ligament (MCL) Povrede

MCL povezuje butnu i potkolenicu sa unutrašnje strane kolena i stabilizuje koleno protiv prekomernog otvaranja unutar zgloba. Povrede MCL-a često nastaju zbog udarca sa spoljne strane kolena ili kroz sportske aktivnosti koje uključuju brze promene pravca. Ovo može rezultirati bolom i nestabilnošću na unutrašnjoj strani kolena.

3. Degenerativne Promene i Osteoartritis

Osteoartritis u kolenu često pogađa medijalni kompartman kolena, naročito kod starijih osoba. To je posledica prirodnog procesa starenja i trošenja hrskavice, što može dovesti do bola, krutosti i smanjene funkcije kolena. Faktori rizika uključuju prekomernu težinu, prethodne povrede i genetsku predispoziciju.

4. Pes Anserinus Tendinobursitis

Pes anserinus je mesto na unutrašnjoj strani kolena gde se spajaju tetive tri mišića. Upala ovog područja, poznata kao tendinobursitis, može uzrokovati bol na unutrašnjoj strani kolena. Stanje je često kod trkača, biciklista i kod osoba sa određenim vrstama hodanja koje povećavaju stres na ovom području.

5. Povećan Stres na Medijalnom Delu Kolena

Biomehanički faktori, kao što su nepravilni oblici hoda ili anatomski problemi poput plosnatih stopala, mogu povećati pritisak na unutrašnju stranu kolena. Ovo povećava rizik od povreda i degenerativnih promena u medijalnom delu kolena.

Koji su najbolji saveti da sačuvamo kolena

Zaštita kolena i prevencija bolova zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje pravilnu fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, kao i preventivne mere u svakodnevnim aktivnostima. Evo nekoliko ključnih saveta za očuvanje zdravlja kolena i sprečavanje pojave bolova:

1. Održavanje Zdrave Telesne Težine

Višak kilograma stvara dodatni pritisak na kolena prilikom svakodnevnih aktivnosti, povećavajući rizik od degenerativnih promena i bolova. Održavanje zdrave telesne težine može znatno smanjiti opterećenje na kolena i smanjiti rizik od osteoartritisa.

2. Redovno Vežbanje

Jačanje mišića oko kolena pomaže u stabilizaciji zgloba i smanjenju pritiska na sam zglob. Fokusirajte se na vežbe koje jačaju kvadriceps, zadnju ložu, listove, i mišiće kuka. Niskouticajne aktivnosti kao što su plivanje, vožnja bicikla, i hodanje su odlični izbori.

3. Pravilna Tehnika i Oprema pri Vežbanju

Koristite odgovarajuću obuću koja pruža dobru podršku i amortizaciju prilikom hodanja, trčanja ili drugih aktivnosti. Takođe, obratite pažnju na tehniku vežbanja da biste izbegli nepotrebni stres na kolena.

4. Istezanje

Redovno istezanje povećava fleksibilnost mišića i tetiva, što može pomoći u smanjenju rizika od povreda. Posebno se fokusirajte na istezanje mišića nogu i kuka.

5. Izbegavajte Prekomerno Opterećenje

Izbegavajte aktivnosti koje prekomerno opterećuju kolena, kao što su duboki čučnjevi ili skakanje sa visine. Kada radite aktivnosti koje opterećuju kolena, pokušajte da raspodelite težinu ravnomerno i koristite pravilnu tehniku.

6. Koristite Zaštitnu Opremu

Ako se bavite sportovima ili aktivnostima koje povećavaju rizik od povreda kolena, razmislite o nošenju odgovarajuće zaštitne opreme, kao što su kolenače.

7. Pravilna Ishrana

Ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D jača kosti, dok antiinflamatorna hrana poput voća, povrća, ribe i orašastih plodova može pomoći u smanjenju upala.

8. Odmor i Oporavak

Dajte vremena svom telu da se oporavi nakon napornih aktivnosti. Ako osetite bol u kolenu, dajte prednost odmoru i primenite hladne obloge kako biste smanjili oticanje.

9. Redovni Medicinski Pregledi

Ukoliko imate postojeće probleme sa kolenima ili ste ranije imali povrede, redovni medicinski pregledi mogu pomoći u praćenju stanja i sprečavanju daljih komplikacija.

Primena ovih saveta može značajno doprineti očuvanju zdravlja kolena i smanjenju rizika od pojave bolova. Ukoliko doživite bol u kolenu koji ne prestaje ili se pogoršava, važno je da potražite medicinski savet kako biste dobili odgovarajući tretman.

FAQ o bolu u kolenu

Da li trčanje može uzrokovati bol u kolenu? Da, posebno ako se ne koristi pravilna tehnika ili ako se trči na tvrdoj podlozi.

Može li hladnoća uticati na bol u kolenu? Da, hladno vreme može pojačati simptome kod osoba sa artritisom ili drugim stanjima.

Kako brzo smanjiti bol u kolenu? Primena leda, odmor, i NSAID lekovi mogu privremeno ublažiti bol.

Da li masaža pomaže kod bola u kolenu? Masaža može pomoći u smanjenju napetosti u mišićima oko kolena i poboljšati cirkulaciju.

Kako vežbanje utiče na bol u kolenu – Odgovarajuće vežbe mogu ojačati mišiće oko kolena i smanjiti bol.

Kada bol u kolenu zahteva hirurški zahvat? Ako konzervativni tretmani ne daju rezultate i ako je funkcionalnost kolena ozbiljno narušena.

Da li nošenje kolenskih ortoza pomaže? Da, u određenim slučajevima mogu pružiti dodatnu podršku i stabilnost.

Kako izabrati pravu obuću? Tražite obuću koja pruža dobru podršku i amortizaciju, posebno ako ste aktivni.

Koje vežbe treba izbegavati? Izbegavajte vežbe koje izazivaju bol ili prekomerno opterećuju koleno, kao što su duboki čučnjevi.

Da li je plivanje dobro za kolena? Da, plivanje je odlična aktivnost koja može pomoći u jačanju mišića bez dodatnog opterećenja na kolena.

Šta uraditi u slučaju hroničnog bola u kolenu? Hronični bol zahteva detaljnu medicinsku evaluaciju i često multidisciplinarni pristup lečenju.

Da li ishrana utiče na zdravlje kolena? Da, uravnotežena ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama može pomoći u smanjenju simptoma.

Bol u kolenu može da bude kompleksan problem koji zahteva pažljivo razmatranje i pristup lečenju. Uz pravovremenu samopomoć i profesionalnu medicinsku pomoć i preventivne mere, moguće je izlečiti ili kontrolisati bol u kolenu i održavati zdravlje i mobilnost.