Prehlada ili grip: Kako ih razlikovati i kako se ponašati

Šta je prehlada?

Prehlada je blaga infekcija gornjih disajnih puteva koju najčešće uzrokuju virusi. Pozbato je preko 200 vrsta virusa koji mogu da izazovu stanje prehlade, odnosno zapaljenje i reakciju gornjih disajnih puteva – nosa, grla, bronhija. Simptomi prehlade se razvijaju postepeno. temperatura je nekad normalna nekad blago povišena, često je začepljen nos, mogući su kijanje, kašalj i bol u grlu. Nekome je tokom prehlade dominantna tegoba glavobolja a nekom začepljen nos. Različito reagujemo individualno i na različite viruse.

Šta je grip?

Grip, s druge strane, je ozbiljnija respiratorna infekcija koju uzrokuje virus influence. Izvor infekcije je čovek nosilac. Znamo za tri glavna tipa virusa A, B i C (danas su poznate i izolovane i brojne podvrste) i vrlo su česte mutacije i novi sojevi. Postoje vakcine protiv gripa koje se prave po nalogu svetske zdravtsvene organizacije SZO za određene sojeve influence u zavisnosti od epidemioloških procena i očekivanja. Vakcina protiv gripa nije obavezna ali se preporučuje nekim pacijentima i grupama.

Prehlada i grip koje su razlike u simptomima i znacima?

Simptomi gripa su slični simptomima prehlade, ali su obično intenzivniji. Pored simptoma prehlade i zahvatanja gornjih disajnih puteva kod gripa možemo da očeujemo i visoku temperaturu, jaku glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, opštu slabost, malaksalost i umor. 

Posebno je značajno da napomenemo kako kod gripa uvek postoji mogućnost komplikacija odnosno razvijanja sekundarne bakterijske infekcije i problema sa plućima.

Prehlada i grip – da li postoje sezone kad je povećana incidenca?

Postoje određene sezone kada je povećana incidenca prehlada i gripa. Obično se javljaju tokom zime, i jeseni. Epidemiološki je povećan rizik za kapljične infekcije kada su ljudi češće u zatvorenim prostorima i kada imunitet može biti oslabljen. Takođe, grip obično ima sezonski karakter i može se pojaviti u obliku epidemije. 

Koje su mere prevencije prehlade i gripa?

Mere prevencije prehlade i gripa su slične. Pranje ruku redovno i temeljno je ključno za sprečavanje širenja virusa. Takođe je važno izbegavati bliski kontakt sa zaraženim osobama i izbegavati dodirivanje lica rukama. Vakcinacija protiv gripa je takođe važna mera prevencije, posebno za osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i hroničnim bolestima. 

Jačanje imuniteta je od velike važnosti. Unos suplemenata sa vitaminima C, D, A, E i sl, beta glukanima i ostalim elementima (zink, selen…) može da ojača imunitet – Immunogol npr. 

Kako najbolje pomoći sebi kod prehlade i da li ima razlike u odnosu na mere samopomoći kod gripa?

Kada je reč o samopomoći kod prehlade, odmor i unos tečnosti su ključni. Topli napici, poput čaja sa medom, mogu ublažiti simptome. Preporučuje se unos citrusa (limunada npr. ima vitamina C i razblažuje sekret omogućuje lakše izbacivanje mukusa). Provetravajte i pustite ako je moguće sunčeve zrake u prostorije u kojim boravite.

Kod gripa, odnosno ako pored simptoma prehlade primetite i znake opšte slabosti odmor, unos tečnosti i ostale mere su takođe važni. Ali se preporučuje i konsultacija sa lekarom, posebno ako su simptomi teški ili se pogoršavaju. 

Prehlada i grip – koje su danas najbolje terapijske opcije?

Terapijske opcije za prehladu i grip su bile i ostale uglavnom simptomatske. U savremenom pristupu u u lečenju prehlada i gripa se dodatno fokusiramo na bržu aktivaciju i jačanje našeg imuniteta.

Postoje mnogi preparati koji mogu ublažiti simptome, kao što su lekovi protiv bolova i groznice, spuštaju temperaturu NSAID (oprezno ih uzimajte iako su mnogi dostupni bez recepta). Za bol i grebanje u grlu postoje razne oriblete i sirupi. Za začepljen nos se predlaži kapi i nosni sprejevi. Za aktivaciju i jačanje imuniteta Immunogol – kombinovani preparat sa beta glukanima, koenzimom Q10, vitaminima D i C iz acerole.

Važno je da koristite ove preparate prema preporuci lekara i po uputsvima za upotrebu. Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku, ne deluju na viruse. Najbolje je da lekar proceni da li su stvrai iskomplikovale bakterijskom infekcijom i da li je potrebna preventivna ili terapijska primena antibiotika kod gripa.

Kada i koji su znaci i simptomi da treba da se ne lečimo više sami već da se javimo lekaru?

Kada je reč o znacima i simptomima koji ukazuju na potrebu za posetom lekaru, treba se obratiti lekarui ako se simptomi pogoršaju ili traju duže od dva do tri dana. Takođe, osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom ili hroničnim bolestima trebalo bi da se jave lekaru čim primete simptome. 

koji su najbolji suplementi za prehladu i grip i u kojim dozama i oblicima se preporučuju?

Suplementi mogu biti korisni kao podrška imunološkom sistemu tokom prehlade i gripa. Vitamin C, cink i beta glukan su neki od suplemenata koji se često preporučuju. Postoje brojni multivitaminski preparati na tržištu. Novija saznanja pokazuju da su vitamini i minerali bitni ali da su za njihovo idealno dejstvo potrebni aktivatori imuniteta kao što je beta glukan u IMMUNOGOL kapsulama. U svakom slučaju ako ste u mogućnosti treba se posavetovati sa lekarom i o pravilnoj dozi i obliku suplemenata. 

U zaključku, prehlada i grip su dve različite respiratorne infekcije sa sličnim simptomima. Razumevanje razlika između njih može nam pomoći da adekvatno reagujemo i brže ih prebrodimo. Pravilna higijena, vakcinacija, odmor, simptomatska terapija i suplementacija su ključne mere prevencije i samopomoći. 

Ne smemo da zaboravimo da je važno javiti se lekaru ako simptomi postanu ozbiljni ili se ne poboljšavaju.