Život posle infarkta: 6 ključnih saveta za oporavak posle infarkta miokarda!

1. Dolazak kući posle otpusta iz bolnice

Nakon izlaska iz bolnice, pored strogog pridržavanja preporuka lekara i redovnog uzimanja propisane terapije, od velikog značaja je i trajna promena loših navika. Kako svaki uspeh zavisi od kontinuiteta i upornosti, bitno je da promene budu održive na duže staze. Suština je da naučite da živite na način koji će vas činiti zdravijim i srećnijim. Na putu da to postignete glavni saveznici i oslonac treba da vam budu zdrava i uravnotežena ishrana, adekvatna fizička aktivnost i kvalitetan san. Pokušajte da smanjite nivo stresa. Dajte vašem telu vremena da se oporavi. Sama inicijativa da istražujete ovu temu ukazuje na to da ste veoma motivisani i predodređeni za uspešan oporavak posle infarkta. 

2. Loše životne navike koje treba obustaviti posle infarkta srca

Pušenje 

Pušenje predstavlja najvažniji promenljivi faktor rizika za infarkt miokarda. Prestankom pušenja i izbegavanjem duvaskog dima mnogostruko se smanjuje rizik za razvoj  ateroskleroze, sužavanje krvnih sudova i formiranje ugrušaka. U periodu posle infarkta miokarda, usled kontinuirane navike pušenja, mogu se očekivati mnogoborojne komplikacije: visok krvni pritisak, povišen holesterol, dalje oštećenje zidova krvnih suodva kao i smanjen odgovor na terapiju. 

Nezdrava ishrana

 Nezdrava ishrana je izvrstan temelj za razvoj predispozicija za novi srčani udar. Treba biti obazriv sa namirnicama koje su bogate zasićenim mastima i  sadrže velike količine soli. Crveno meso, jaja, puter, tvrdi punomasni sirevi, pavlaka, sladoled, neintegralna testenina, sve su to namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama i one ne smeju da čine više od 5-10% dnevnog kalorijskog unosa. 

Prekomerno konzumiranje alkohola 

Može izazvati brojne nepravilnosti u radu srčanog mišića (aritmije). Svojim dejstvom može remetiti efekte terapije i oslabiti srčani mišić. Slične manifestacije pripisuju se i preteranoj konzumaciji kofeina i energetskih pića.

Nedovoljno fizičke aktivnosti  

Često je posledica lošeg upravljanja sopstvenim vremenom. Sedenterni način života, zanemarivanje redovnih vežbi i fizičke aktivnosti uslovljavaju smanjenje kondicije i snage srca, povećanje telesne težine, povećanje rizika za razvoj hipertenzije i dijabetesa, kao i poremećaje mentalnog zdravlja.

Stres 

Stres možemo prepoznati kao konstantni osećaj pritiska i nedostatka vremena, ali i kao velikog neprijatelja u postinfrktnom oporavku. Konstantan osećaj stresa i nedostatak vremena za odmor mogu doprineti povećanju nivoa kortizola, hormona stresa, što može povećati rizik od srčanih problema.

3. Aktivnosti i vežbe posle infarkta miokarda

Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i ribom, redovna fizička aktivnost prilagođena individualnim mogućnostima, kontrola stresa, dovoljno sna i prestanak pušenja su ključne dobre navike. Redovna šetnja, lagane vežbe i postepeno vraćanje normalnim aktivnostima poboljšavaju oporavak srca. U cilju što boljeg oporavka neretko se preporučuje setnja, vožnja bicikla, plivanje i lagane vežbe snage.

Dozvoljene fizičke aktivnosti i tabela oporavka

4. Ishrana posle infarkta miokarda i predlozi dijete

• Voće i povrće, treba da čini 40-50% dnevnog unosa. Zahvaljujući antioksidansima poput vitamina C, E i karotenoida, srce će biti zaštićeno od oksidativnog stresa.
• Integralne žitarice, sa zastupljenošću od 25-30%, pružaju stabilan izvor vlakana, smanjujući rizik od visokog holesterola.
• Proteini, sa udelom od 15-20%, posebno iz ribe, doprineće jačanju srčanih mišića i regulaciji krvnog pritiska.
• Zdrave masti i omega 3 masne kiseline, čineći oko 10-15%, iz orašastih plodova i maslinovog ulja, podržavaju ravnotežu holesterola.kako bi se postigla adekvatna kontrola krvnog pritiska važno je ograničiti unos soli.

Iako je pravilna i izbalansirana ishrana važna za sve, njen značaj se izuzetno ističe u periodu nakon infarkta miokarda.

5. Preporučeni suplementi posle infarkta

Suplementacija vitaminima poput vitamina D i B-kompleksa, omega-3 masnim kiselinama, koenzimom Q10 i magnezijumom može biti korisna. Međutim, doze treba odrediti u skladu sa savetima lekara, jer prekomerna suplementacija može biti štetna.

Oporavak nakon infarkta miokarda zahteva celovit pristup koji uključuje promene životnih navika, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i pažljivo praćenje lekarskih preporuka. Ovi koraci su ključni za poboljšanje zdravlja srca i smanjenje rizika od ponovnih komplikacija. Uvek je važno individualno prilagoditi plan oporavka uz konsultaciju sa stručnjakojih se treba 

6. San- tajna uspešnog oporavka posle infarkta

Uloga sna u procesu oporavka je dobro poznata. Zato ni najmanje ne čudi činjenica da se za san kaže da u njemu leži tajna najefikasnijeg oporavka posle infarkta miokarda. Dubok i kvalitetan san ima direktno pozitivan uticaj na srčani mišić, reguliše krvni pritisak i smanjuje nivo stresa, čime se stvaraju optimalni uslovi za proces ozdravljenja. Stručnjaci naglašavaju neophodnost održavanja redovnog sna, stvaranje opuštajuće atmosfere u spavaćoj sobi, kao i izbegavanje stimulansa pred spavanje. Cilj je postići kontinuiran san u trajanju od 7 do 9 sati. Ovakvim pristupom telo dobija priliku da se adekvatno regeneriše, a srce pronalazi snagu za efikasan oporavak.

Visol pritisak hipertenzija je faktor rizika 

„Kontrolišite pritisak“ sigurno jedan od prvih saveta koje ćete čuti. Hipertenzija je takozvani ,,tihi ubica,,. Neophodno je da joj se adekvatno suprotstavimo. Počevši od promene loših životnih navika, uz redovno pridržavanje terapija i saveta kardiologa i uz redovne kontrole i merenja, to više nije tako težak zadatak .

Visok pritisak je odavno prepoznat kao jedan od faktora rizika za srčani udar. Visok pritisak udružen sa arteriosklerozom čak pet puta povećava rizik od infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti. Poštovanje preporuka lekara sprečava komplikacije visokog pritiska. Potrudite se da izbegnete sve situacije, fizičke i emotivne stresove i loše navike koje mogu nepovoljno da utiču na vaš pritisak.