Vitamin A - više od suplementa
Vitamin A, poznat i kao retinol ili retinoična kiselina, igra brojne ključne uloge u očuvanju zdravlja i vitalnosti ljudskog organizma. Naziv retinol nedvosmisleno asocira na retinu i govori u prilog neophodnosti vitamina A za očuvanje dobrog vida. Važnost ovog vitamina prepoznata je i u mnogim drugim biološkim procesima, uključujući jačanje imunološkog sistema, sintezu kolagena i podršku rastu i obnovi ćelija. Zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima istako se i kao zaštitinik ćelijske membrane, čime na još jedan način doprinosi imunskom sistemu. Jačanjem integriteta sluzokože i kožne barijere štiti organizam od različitih infekcija i zaraznih bolesti.
da li je vitamin A isto što i retinol?
retinol
Retinol je derivat vitamina A. Poznat je kao najbolji priljatelj, zdrave negovane i večno mlade kože. Opravdano preporuka mnogih dermatologa u lečenju blagih do umerenih oblika akni, čišćenju pora i smanjenju upalnih procesa. Tretman psorijaze takođe podrazumeva primenu retinola. Ipak najprimećenija uloga retinola jeste uklanjanje hiperpigmentacija na koži, kao što su fleke od sunca i staračke pege.
Odabir oblika preparata retinola zavisi od induvidualnih potreba. Kozmetička industrija danas pruža sirok spektar opcija. Dok su kreme, losioni i serumi lako dostupni i popularni u svakodnevnoj upotrebi, zbog brze apsorpcije i moćne hidratacije, jači oblici retinola (tretionin) koriste se za tretiranje ozbiljnijih problema sa kožom i zahtevaju recept od dermatologa. Za terapiju akni dostupni su retinol patchevi koji omogućavaju njegovu selektivnu primenu na željeni deo kože.
Vitamin A – zdravstveni benefiti
Vitamin A u ishrani
Vitamin A karakteriše se epitetom esencijalan, jer predstavlja osnovno, životno važno jedinjenje koje ljudski organizam ne može samostalno da sintetiše. Stoga se mora unositi hranom. Poželjno je da se unosi u vidu beta karotena. Beta karoteni se označavaju i kao provitamini A jer se samo po potrebi pretvaraju u aktivan oblik vitamina A. Za razliku od njih vitamin A je liposolubilan, što mu omogućava deponovanje u organizmu, pa postoji rizik od posledica predoziranja. Kada ishrana iz bilo kog razloga ne pruža dovoljne količine vitamina A, potrebno je razmotriti suplementaciju.
Namirnice bogate vitaminom A
Važno je naglasiti da određeni faktori mogu uticati na apsorpciju vitamina A. Tada ni pravilna ishrana ne može da obezbedi adekvatan unos ovog vitamina. Dok vitamini C, E, D i F, minerali kao što su cink i kalcijum ubrzavaju i olakšavaju apropciju vitamina A, aklohol, kofein i preteran unos gvožđa mogu je značajno smanjiti.
Među namirnicama koje obiluju vitaminom A izdvajaju se: povrće kao što je šargarepa, slatki krompir- batat, bundeva, crvena paprika, dren i šipak . Među voćem, vitaminom A su najbogatiji mango, kajsija i kivi. Žuta boja je karakteristika koja se povezuje sa namirnicama bogatim beta karotenima. Pored biljnih izvora ovaj derivat retinoične kiseline može se naći i u namirnicama životinjskog porekla, kao što su goveđa jetra, mleko, puter i jaja (žumance).
Način pripreme namirnica utiče na količinu vitamina A koji ostaje na raspolaganju za konzumaciju. Potrebno je znati da je vitamin A otporan na niske temperature, što znači da zamrznute namirnice, dostupne preko cele godine ne zaostaju za svežim. Međutim visoke temperature korišćene tokom kuvanja, sušenje i izlaganje svetlosti uništavaju vitamin A.
hipovitaminoza
Hipervitaminoza
JAČANJE IMUNITETA PRIRODNO
IMMUNOGOL – budi u nama snagu oporavka
ZA JAČANJE PRE I OPORAVAK POSLE OPERACIJA I BOLESTI
4 Одговор